Manastir Krepičevac: svetinja u senci netaknute prirode istočne Srbije.
Manastir Krepičevac smešten je u pitomom i šumovitom levom toku Radovanske reke, na nekoliko kilometara od sela Jablanica kod Boljevca. Manastir je najverovatnije sagrađen u 14. veku, a prvi put se pominje u 15. veku.
Prema jednom od predanja koje meštani prepričavaju ljudi su, bežeći od Turaka preko Rtnja i Crne Reke, napravili i naselili selo Jablanicu, ali kada su ih Turci sustigli i pronašli, nisu im dali da izgrade crkvu. Oni su, ipak, crkvu podigli na jednom skrovitom mestu
Međutim, jednoga dana, kada su došli na mesto crkve – nju nisu zatekli. Neki čobanin koji se tu zatekao im je rekao da je izgubio ovcu, tražio je po livadama i šumama, i kada ju je našao – našao je i crkvu, pored hladnog i bistrog izvora sa tragovima ugažene trave i slomljenog drveća iza nje. Kada su se sa izvora umili i okrepili – ovaj skriveni šumarak i crkvu nazvali su Krepičevac.
Sam manastir je malih dimenzija, pomalo oronule spoljašnosti, ali ono što je u njemu sačuvano od ogromnog je kulturnog i umetničkog značaja. Dobro očuvana ktitorska kompozija jedna je od najkasnijih u srednjevokovnom freskoslikarstvu, specifična i po neobično retkom modelu crkve koji je se nalazi na njoj. Pored svoje, takođe maestralno naslikane žene Zore i sina Manojla – po svemu sudeći, ktitor crkve Georgije u ruci drži crkvu sa uzvišenim zapadnim delom koji svedoči o arhitektonskim izmenama koje je ona, tokom vekova, doživljavala.
Odeća ktitorske porodice otkriva da se radi o vlasteli visokog i plemenitog roda. Iako se još sa sigurnošću ne može tvrditi da je ktitor Krepičevca ista ličnost koja se spominje u zapisu iz Lapušnje, sigurno je da su ove dve geografski bliske svetinje – vrlo bliske i po vremenu izgradnje.
KO U JUŽNOM ZIDU KREPIČEVCA POČIVA?
Još jedan detalj izdvaja se svojom neobičnošću i mistikom. Na južnom zidu naosa, desno od oltara nalazi se prikaz sahrane monaha, koji sugeriše da je na ovom mestu u vidno istaknutim delu južnog zida manastira sahranje Josif Sinait.
Pustinjaci Sinajci bili su posebni duhovnici, posredno i neposredno vezani za Sinajsku goru. Prema predanju sedam, a u stvarnosti daleko veći broj sinaita boravio je u Srbiji u Srednjem veku, naročito posle Maričke bitke. Oni su gajili posebnu duhovnu vezu sa srpskim narodom, još od vremena Sv. Save, a zbog svoj posvećenosti i podvižništva u narodu su opstale mnoge svete priče o njima.
Krepičevac je kao ženski manastir bio živ do osamdesetih godina 20. veka , a sada ga opslužuju boljevački sveštenici. Monahinja, i kasnija igumanija manastira Angelina Ličanin (svetovno Vidosava), koja je za obnavu manastira, prodala je svoje dve kuće kod palate Albanija u Beogradu i tim novcem podigla konak za sestrinstvo, sahranjena je u manastirskoj porti 1969. godine.
